Kina u raljama ketamina

0
74

Prvo se primete slamčice: duge, svetle, roze-purpurno-prugaste, sa zglobom pri vrhu, kao one sa dečijih žurki. Svugde ih ima, na sedištima i stolovima i poslužavnicima, dele se kao limunada. Prostorija osim toga liči na svaku drugu privatnu karaoke sobu u dva ujutru u Guejlinu, gradu koji važi za najlepši u Kini.

Ukrštam pogled sa umornim tajvanskim biznismenom. Njegovo društvo se sprema da izvede sledeću pesmu, a oni mi maše da uđem. Opuštaju se kragne, svi se grle, nazdravljaju, na sve strane mlitavi muški stomaci i ženske sise. Svi izvlače ogromnu crtu sa poslužavnika, a zatim me ignorišu.

Par sati kasnije, nalazim se u sasvim drugačijoj sobi. Kao što je uobičajeno za kineske KTV noćne klubove, sastoji se od velikog neonskog plesnog podijuma i par šankova koji nikog ne zanimaju. Iz ove prostorije nalik pećini vode se brojni VIP odeljci čija je mreža hodnika za goste na raspolaganju samo gostima dubokog džepa – i nam radoznalima.

Sa druge strane jednog od ovih hodnika, u toku je karaoke žurka za ekstremniju ekipu. Oči su im svetlije, pijanstvo im je energičnije. Pola ih je muškog a pola ženskog pola, svi približno istih godina. Sa ogromnog plazma ekrana glasno svira korejski pop a jedna devojka se sprema za nastup; ostatak društva je gleda obeznanjeno. Žene nose crne suknje, muškarci su goli do pojasa, mršavi, često tetovirani. Svi su odvaljeni od ketamina.

Ketamin je najpopularnija rekreativna droga na jugu Kine, koji je ujedno epicentar globalne proizvodnje i konzumacije. Ovde, u srcu kineskog drevnog privrednog sektora, ketamin se šmrče i guta u količinama nečuvenim na Zapadu.

Ketamin – u Kini poznat kao samo K, ili king, ili K (kej fen) – je 2008. po Ujedinjenim nacijama bio „najčešće korišćena droga u Hong Kongu, sve popularnija širom južne Kine”. Pa ipak, zbog legalnih vidova korišćenja ove supstance, „realna stopa upotrebe je nejasna, a procene su verovatno konzervativne”. Danwei reportaža iz 2009 navodi da plenidbe ketamina u Hong Kongu rastu dvostruko brže od plenidbi kokaina.

Procenjuje se da dve trećine kineskih zavisnika koristi heroin, što je posledica geografskih faktora: dve susedne zemlje, Avganistan i Mjanmar, su najveći proizvođači opijuma i heroina na svetu. Ali tokom prethodne decenije, kinesko tržište droga naglo se proširilo. Istraživanje Niklasa Svonstroma sa Univerziteta Upsala u Švedskoj iz 2006. pokazalo je da ovo tržište „postaje od ključnog značaja u globalnom prometu narkotika, i u pogledu potrošača i u pogledu izvoza sirovina”.

Uz globalno sve popularniji met, u Kini raste potražnja i za ketaminom. SZO takođe navodi da je Goa u Indiji bitan izvor ketamina, i procenjuje da se 2010. čak 99% plenidbi odvijalo u Aziji gde se ova droga „ nezakonito proizvodi u Kini”. Pa ipak Jang Baohong i Vang Jan, dva kineska stručnjaka, su 2011 porekli ove tvrdnje; oni kažu da Kina primarno izvozi met, ali ketamin sve više troši na lokalu.

Alex Poucher

Na granici Hong Konga je u aprilu uhapšen 24-godišnji krijumčar kod koga je pronađen kilogram ketamina, tržišne vrednosti oko 140,000 HKD; via Hong Kong Police

Ketamin je bio patentiran u Belgiji 1963. kao životinjski anestetik i analgetik. Pošto su ga iz FDA odobrili, korišćen je u lečenju ranjenika u Vijetnamu. Na Zapadu, gde K. još uvek nije prihvaćen u istoj meri kao kokain ili marihuana, često se opisuje kao droga za klabing i anestetik za konje. Tačno je da se ketamin i dalje koristi, u velikim količinama, da bi se omamile velike životinje.

Kad sam na Tajlandu pitao osoblje zoo vrta kako to da dozvoljavaju sitnoj deci da se poziraju na tigrovim i krokodilima, odgovorili su mi jednom rečju: „Ketamin.” Ipak, opisivati ovu rekreativnu drogu kao „konjski anestetik” nije baš od pomoći.

Danas je ketamin poznat po tome što čak i iskusne korisnike čini potpuno bespomoćnim, šalje im svest na udaljene mentalne ravni. Ova vantelesno iskustvo se u Kini i drugde zove „K-rupa”. Efekat je često kratkotrajan, moguće ga je iskusiti u pauzi za ručak. Kao što je slučaj i sa drugim disocijativnim anesteticima iz šezdesetih (PCP), neki korisnici kažu da mogu da zarone duboko u K-rupu i izrone već sat vremena kasnije, relativno trezni i spremni za posao. Tokom ovih sat vremena korisnici – često mladi i urbani – sanjaju na javi i iskuse duboko prosvetljenje, makar im svirao tajvanski pop.

„Ušao sam u neki novi svet… bilo je strašno, ali čudesno,” piše dvadesetogodišnji bloger Šenću de Liming na temu svog prvog K iskustva. „Kao da sam bio u nekoj 3D animaciji. Sve mi je delovalo i blisko i daleko, bio sam neverovatno opušten… ne može se to opisati rečima… sve se želje aktiviraju. Odjednom mi je pao na pamet pokojni brat. Probudio sam se sat kasnije, devojka mi je rekla da sam se smejao i plakao.”

Intenzivni ketaminski haj ne pruža samo osećaj prosvetljenja, već neiskusne korisnike često muči paranojom. „Mislila sam da umirem,” piše dvadesetpetogodišnja Kineskinja. „Dali su mi da pijem mleko pa sam povratila… a onda sam počela da se znojim. Sva mi je odeća bila natopljena znojem.”

U Hong Kongu se insistira da ova droga izaziva smrtne slučajeve. Najčešće se navodi slučaj prekomerne doze iz 2009, u kom se izvesna devojka u noćnom klubu onesvestila i preminula tokom takmičenja u šmrkanju ketamina.

Rezultati istraživanja objavljenog početkom 2013. godine koje su sproveli naučnici sa univerziteta Hong Kong i Oksford pokazuju da ketamin ubrzava otkucaje srca i povećava pritisak, ali sumnjaju da postoji opasnost po život. „Kad se ketamin navodi u smrtnim slučajevima vezanim za korišćenje droge, obično se ispostavi da je žrtva uzela više različitih droga, pa je neka od njih verovatno doprinela smrtnom ishodu.” Ipak, oni upozoravaju da stvarni rizici ketamina postoje: „smanjena osetljivost na bol, halucinacije, paranoja, i drugi efekti.”

Preko granice na kopnu, čitava kej fen kultura se naizgled ne uklapa u zemlju poznatu po javnoj osudi droga i sveprisutnom nadzoru totalitarnog režima. Iako se ovi stereotipi polako menjaju u Kini – iako neki Kinezi smatraju da stranci njihovo kompleksno društvo nikad neće razumeti – skok popularnosti ketamina nije previše misteriozan.

„K je dosta jeftin u poređenju sa metamfetaminom i heroinom”, objašnjava Vang iz Javne bezbednosne službe Donguana, ogromnog industrijskog grada u pokrajini Guangdung koja se graniči sa Hong Kongom. (Vang je pseudonim; policajcima je zabranjeno da daju izjave za medije.) „Javnost nije obaveštena o ketaminu”, kaže on. „Mnogi misle da ova droga nije adiktivna, da ne škodi zdravlju. K ne samo što škodi javnom moralu već preti i da uruši čitav društveni poredak.”

Alex Poucher

Vang kaže da je za popularnost ketamina na jugu najzaslužniji Hong Kong i njegova pozicija na trgovačkim putevima duž Južnokineskog mora. „Zbog geografske lokacije i stranih uticaja, na Jugu vlada velika radoznalost povodom ove droge,” kaže on. Lokalne vlasti, sa druge strane, upiru prstom na kopno i tvrde da upravo iz tog pravca belo stiže u karaoke barove nekadašnje kolonije.

Guangdung, nekadašnji kanton, bio je 1839. izvorište druge strane pošasti – opijuma – koja je prouzrokovala pobune i dva tragična rata. Iz tog razloga se ovde propisuju drakonske kazne za prodaju ketamina i ostalih nezakonitih narkotika. Prošle godine su u provinciji Fuđen tri čoveka bila pogubljena zbog krijumčarenja više stotina kilograma ketamina na Tajvan. U junu su izvršena još tri pogubljenja, a četvoro ljudi je u provinciji Hajnan osuđeno na smrt zbog prodaje 7.9 kilograma ketamina i skoro 40 grama metamfetamina. (Kina pokušava da dekriminalizuje upotrebu droge, ali centri za rehabilitaciju još uvek više liče na radne logore, tvrdili su 2010. iz organizacije Human Rights Watch)

Pa ipak, droga je u Kini dostupna na svakom koraku. Najpovršnija pretraga kineskog interneta nudi sajtove koji obećavaju isporuku meta „na prag, za samo nekoliko sati”. U ponudi nekih farmaceutskih pogona je „isporuka u svako doba dana i noći, samo pozovite, mi stižemo za 1-5 sati”. Ako se potraže kineski karakteri za „kej fen” i „kupiti”, dobija se trinaest miliona rezultata. Kontakt informacije su obično QQ brojevi (usluga nalik Skajpu), nekad i brojevi telefona, mada nije poznato koliko njih još uvek radi.

Popularne aplikacije za korišćenje društvenih mreža, kao što je Tensentov WeChat (poznat u Kini kao Weixin; više od 300 miliona korisnika) takođe su često korišćen kanal za prodaju droge. Za ketamin se tu koristi izraz „pirinač”, met je „svinjetina”, a dileri obično u korisnička imena dodaju homofone za „prodaju droge” a kao avatare koriste slike pilula.

Jedan WeChat prodavac, na primer, nedavno je u svom domu u Guangsiju zatečen sa 550 grama ketamina. Za ovu količinu platio je 12,000 RMB, odnosno 1,950 dolara – samo delić cene koja se naplaćuje u Kaliforniji, gde gram košta oko 50 dolara.

„Imamo tri sorte, razlikuju se po stepenu čistoće,” kaže mi telefonom jedan prodavac sa dahe.cn portala. “Platinum i diajamant ti dođu oko 40 kuai po gramu, 60 za indijski. Naravno, dobiješ popust na veće količine.” Amerikanci mogu da naruče isporuku u SAD teretnim brodom – dve nedelje – ili avionom – „skuplje, malo rizičnije”.

„Mladi u Kini žele da prkose sistemu, misle da su ‘kul’ samo ako uzimaju ketamin”, pisao je 2006. Džong Jan sa severoistočnog policijskog koledža Đilin. Kao ilustraciju ove tvrdnje naveo je anegdotu o „dobrostojećem” mladiću koji je na rođendansku proslavu svog prijatelja doneo čitavu kesu K. „Bilo ga je sramota da se pojavi samo sa uobičajenim cigaretama i pićem, mislio je da ovako mora da dokaže prijateljstvo.”

U toj situaciji, niska cene droge nije bila značajna koliko sama egzotika. Žong priznaje da većinu korisnika K privlači zato što je „jeftin i lako dostupan”, ali njegova anegdota ipak ilustruje jedinstven status ketamina u raznim staležima kineskog društva.

Alex Poucher

U martu, kineski graničari u gradu Džuhai zaplenili su 5 kila krijumčarenog ketamina; via Zhuhai Police Department

 U Kini se ketamin generalno svrstava u xin xing du pin ili “nove droge”, koje se za razliku od heroina mogu proizvesti bilo gde. Mnoštvo kineskih hemijskih postrojenja stoje na raspolaganju za sintetizaciju raznih jedinjenja, što legalnih što ilegalnih, često van svakog nadzora. Svetska zdravstvena organizacija je 2006. objavila izveštaj o Ketaminu u kom navodi da je „moderna proizvodnja kompleksna i spora, što je čini nepraktičnom van zakona”. Legalne i ilegalne laboratorije za proizvodnju ketamina postoje u zemljama kao što su „Belgija, Kina, Kolumbija, Nemačka, Meksiko, SAD”, nagađa se u izveštaju. Ipak, nezakonita proizvodnja najčešće je prisutna u zemljama kojima vlada korupcija i bezakonje.

Od kako su kineske vlasti 2003. izdale sertifikate za 16 fabrika u kojima se ketamin legalno proizvodio, ustanovljeno je da se na farmaceutskoj distributivnoj mreži gubi trag preko devet miliona injekcija ketamina. Propisi su u međuvremenu postali strožiji, kako u vezi sa medicinskim ketaminom tako i sa njegovom glavnom sirovinom hidroksiliminom. Ipak, onlajn oglasi namenjeni stranim kupcima nisu ništa manje prisutni danas. Jedna firma je 2010. dobila odobrenje da hidroksilimin pravi legalno, iako proizvodnja još nije počela. Te godine je u Kini internet pretraga za ovom hemikalijom donosila oko 200,000 rezultata.

Što više legalno proizveden ketamin curi na crno tržište, to su češća proizvodna postrojenja u domaćoj radinosti. Samouki hemičari otvaraju laboratorije na brdima ili u šumama, pisao je 2010. Southern Daily, list iz Guangdžua. „Nova generacija droga se lako pravi. Neophodni sastojci se mogu kupiti u svakoj apoteci, a neophodno je samo bazično poznavanje hemije.” U martu su kineski mediji preneli da je policija u Hebeju zaplenila skoro 300 kg ketamina i uhapsila 12 lica u laboratoriji na napuštenoj živinarskoj farmi. Osumnjičeni su tvrdili da samo „prerađuju lekove”. Ovaj eufemizam je značajan: rekreativni korisnici ne koriste uobičajeni izraz xi du (bukvalno „udisanje otrova”) nego haiyao („visoki lekovi”).

Uprkos kriminalnoj prirodi, lekovita dejstva ketamina se danas prepoznaju: droga se sve češće koristi u lečenju zavisnika od alkohola. Dalekosežne posledice se i dalje istražuju, ali aktuelni izvori sugerišu da hronična upotreba može imati negativne neurofiziološke i urološke efekte. Pa ipak, izvesni istraživač sa Univerziteta Jejl je 2010. proglasio ketamin za „čarobni lek” u tretmanu kratkotrajne depresije; neki američki lekari ga već prepisuju.

„Fizički element zavisnosti ne postoji, ali korisnici u velikoj meri postaju psihološki zavisni”, Patrik Vu iz Šek Kvu Čau centra za oporavak u Hong Kongu kaže za AFP. „Programi za odvikavanja od ketamina traju bar šest meseci, dok odvikavanje od heroina obično traje dva meseca.”

Pa ipak, Gong Đing iz Činduango klinike za lečenje zavisnosti od narkotika u Vuhanu ne misli tako.”Kod nas nema mnogo pacijenata zavisnih od ketamina jer su njihovi simptomi dosta laki. Ova droga nije naročito adiktivna.”

Alex Poucher

Tajna laboratorija za proizvodnju ketamina; via Yancheng Police, Xinhua

Sa druge strane granice, kineske službe za održavanje javne bezbednosti ne nude mnogo informacija o borbi protiv narkomanije. Ipak, statistika kaže da su 2012. zaplenili gotovo 4.7 tona ketamina, uz 7.3 tone heroina, 16.2 tone amfetamina, i preko 5,800 tona hemijskih sirovina sa proizvodnju droge.

Među ostalim „novim drogama”, ketamin ipak nije najveća briga u Kini. Kao i u celom svetu, zavisnost od metamfetamina je sve prisutnija pretnja. Kamiondžije i fabrički radnici na metu su na kratke staze budni i izuzetno produktivni, a sama droga je izuzetno adiktivna i destruktivna.

Iako se zna da sirovine iz Kine snabdevaju pogone za proizvodnju meta na severu Meksika i jugozapadu SAD, u samoj Kini se za ovu drogu krivi susedna Severna Koreja gde se met nekontrolisano i proizvodi i koristi u ruralnim pograničnim krajevima.

Kina i dalje zvanično podržava Severnu Koreju pa se zato uglavnom tolerišu nedela Kimovog režima i vojske, ali dobro je poznato da se preko granice prijateljski pumpa met. Mediji koji se epidemijom meta bave obično izbegnu da pomenu problematične susede sa severoistoka, ali nedavno je izdanje Global Times na engleskom bilo oštro i otvoreno po ovom pitanju: „zvanični izvori se iz nekog razloga ustručavaju … ali… prst se često upire u pravcu Severne Koreje.”

Pa ipak, met je ipak droga za najniže društvene slojeve; nema glamura, a nijedan korisnik meta nije društveno funkcionalan. Sa druge strane, ketamin je fizički neadiktivan halucinogeni anestetik. Ekonomski ne doprinosi korisnicima, a društveno-privredne granice nadilazi. U sve bogatijoj Kini, K je danas kul.

Alex Poucher

 Fotografija: Mop.com

 Ove godine sam u Guangdžuu sreo Goldena, afričkog „biznismena”. Ponudio mi je nešto da se bolje provedem; nudio je svim prisutnima. Dva dana kasnije, kontaktirao sam ga i dogovorio razgovor u dobro posećenom baru, što sam procenio kao bezbedno okruženje. Umesto toga, odveo me je na neplaniranu vožnju taksijem; nepoznata osoba sedela je ćutke na prednjem sedištu.

Nije me brinula nenajavljena promena plana. Golden je verovatno bio oprezan koliko i ja. Daleko smo se odvezli, zašli u deo grada koji ranije nikad nisam posedio. Ovde su živeli afrički imigranti koji su tokom prethodnih decenija revitalizovali izvoz Guangdžua.

Golden mi je dozvolio da u zadimljenoj bašti lokalnog kafića platim pivo i kebab. On i njegov prijatelj – iznenadilo me je da čujem da se zove Kejsi – ispričali su mi svoju priču.

Golden je tvrdio da u Guangdžuu prodaje gram ketamina za oko 45 dolara. Znao sam da sere: K je domaće proizvodnje, ulična vrednost mu je oko 10 u priobalnim područjima, odnosno tri do četiri puta više u unutrašnjosti.

Ali ovako visoka marža nije neobična za strane dilere, koji paze da ne prodaju lokalnom stanovništvu. „Teže su kazne ako te uhvate da prodaješ Kinezima”, kaže Golden, i dodaje da mu se ne isplati da spušta maržu. „Kinezi već prodaju Kinezima, a imaju ga više.”

Ako je verovati Goldenu, ketamin ne privlači previše pažnje. „Kad uđeš u bilo koji klub, stave ga na sto i svi krenu da šmrču, momci i devojke.” Ja mu pričam o klubovima u Guejlinu gde se policajci u uniformi rade pored svih ostalih, a on klima glavom.

„To ti je kao Jamajka, gde nikog nije briga da li pušiš travu. U Kini isto važi za K.”

Alex Poucher

Prošlog maja, policija je tokom racije u karaoke baru u Donguanu uhapsila 2,000 ljudi zbog posedovanja ketamina; fotografija: Weibo

Pa ipak, policija na jugu Kine ume da bude i strožija. Prošlog avgusta su u Guangdžuu pohapsili 168 ljudi zbog droge u Lihua hotelu. Mnogi od uhapšenih bili su zapadnoafričkog porekla, optuženi za posed heroina i metamfetamina. „Strane dilere uglavnom deportujemo posle par godina zatvora”, izjavio je zvaničnik iz Pekinga za Global Times.

Još ređi i dramatičniji bio je primer iz maja, kad je odred od 1,000 teško naoružanih policajaca upao u „ekstravagantni” hotel na četiri sprata u Guangdžuu i pohapsio oko 2,000 gostiju zbog posedovanja ketamina i drugih droga. Morali su da upotrebe osam javnih autobusa da bi prevezli tolike uhapšenike u pritvor.

Lokalni mediji su naveli da je luksuzni Jun Huang hotel bio”popularna destinacija među narkomanima.” Ova racija verovatno je bila posledica nekog tajnog previranja među lokalnim moćnicima, ali razmere racije i raskoš lokacije ukazuju na to koliko je danas popularan, prihvaćen, i opasan ketamin u Kini.

Naravno, ta priča jedva da je doprla do kineskih medija i mikroblogova, iako je to verovatno više vezano za cenzuru nego za društveno prihvatanje droge. Mnogi korisnici nisu ni svesni da je K protivzakonit.

„Za mene je to legalno”, kaže Golden kad ga pitam o policiji. Ranije pomenuti Džong Jan piše da je ovakav stav čest ali pogrešan: „Mnogo Kinezi ne misle da je protivzakonito uzimati ketamin, pa ga tretiraju kao puki statusni simbol.”

 Sa druge strane, ketamin se ipak povremeno javlja u zastrašujućim pričama. U provinciji Hunan je, na primer, 2010. petoro muškaraca (među njima dva policajca) osuđeno zbog silovanja i ubistva iz nehata, pošto su dve devojke od 15 odnosno 16 godina u karaoke baru drogirali ketaminom. Slučaj je izazvao pravu buru na lokalnom nivou, javio je rednet.cn, medijski portal ove provincije. Ali državna propagandna mašina još nije mobilisana konkretno protiv ketamina, iako je ova droga u Kini sveprisutna.

„Neki ljudi su toliko navikli na ketamin da ga mešaju sa kokainom”, priča Golden. Ovu retko viđenu kombinaciju zovu „CK”.

Pijemo pivo, pričamo o lokalnoj politici. Pet minuta kasnije, počinje da tvrdi pazar. Na kraju odlazim sa njegovom vizit-kartom u džepu. Na njoj su broj telefona, ime firme – Lucky Global – i njen moto: Feel Good.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Click to view the original article on VICE.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here